Nadstrešnice

Kod izrade nadstrešnica za terase ili automobile uglavnom za konstrukciju (kostur nadstrešnice) koristimo metalne četvrtaste cevi a, za pokrivanje leksan (polikarbonatska ploča) ili rebrasti čelični lim koji može biti presvučen zaštitnim slojem cinka ili plastificiran, a kao trajnije rešenje može se koristiti i aluminijumski lim. U zavisnosti od izgleda okoline gde se nadstrešnica montira, konstrukcija za istu, može da se kombinuje sa elementima od kovanog gvožđa s tim, da se izgled nadstrešnice uklopi u postojeći ambijent.

Nadstrešnice se uglavnom koriste za natkrivanje terase, balkona, letnjikovca, ulaza u zgradu (kuću) ili dvorišta i izrađuju u dve varijante kao lučne ili ravne.
Lučne nadstrešnice su našle veću primenu od ravnih, pogotovu kod natkrivanja terasa u stambenim objektima. Prednost lučnih nadstrešnica ogleda se u tome što su one konstruktivno jače (lukovi joj daju tu jačinu), a estetski lepše izgledaju.
Prilikom montaže nastrešnice mora da se vodi računa o načinu ankerisanja iste, u zavisnosti da li je nadstrešnica viseća ili sa potpornim stubovima.
U koliko je nadstrešnica viseća ankerisanje se mora uraditi tako što će se izbušiti rupa celom dužinom debljine zida, a onda navojnim šipkama, podloškama i navrtkama stegnuti konstrukciju uza zid. Ovo se mora uraditi zbog vetrova koji vremenom mogu da dovedu do rasklimavanja ankera, a posle toga i do eventualnog pada nadstrešnice.
Pošto je leksan našao najširu primenu u pokrivanju nadstrešnica mora se voditi računa prilikom postavljanja istoga na konstrukciju, koja strana ide “gore“ a koja “dole“.Ovo je bitno zato što se leksan uglavnom izrađuje sa jednostranom zaštitom od UV. zračenja, a ta strana mora da se prilikom montaže postavi da bude „gore“, jer je ista daleko više izložena suncu, kiši, snegu i vetru nego „donja“.